Umetnost spravljanja parfema, potiče još iz doba pre nove ere. Orijentalni, citrusni, zeleni, aldehidni, kada je reč o ovim dekorativnim preparatima, njihov nastanak se može poistovetiti sa početkom najuzbudljivije priče.
Kreirale su ga civilizacije u starom Egiptu, Mesopotamiji, Rimu, Grčkoj, a mnogo kasnije veštini kombinovanja raznih mirisnih nota pažnju posvećuju Portugalija, Španija, Italija, Francuska i Amerika. Put spravljanja parfema od vremena pre nove ere pa do danas bio je jako složen, kako bi se dobile najkvalitetnije mirisne kompozicije. Počev od načina izrade, pa do pronalaženja i iskorišćavanja najrazličitijih sirovina u tu svrhu, nit koja vezuje daleku prošlost sa savremenom tehnologijom izrade parfema današnjice, čini procedura izrade koja se koristila tada, ali i danas. Arabljani su prvi otpočeli proizvodnju mirisa, koja se tehnološki može veoma blizu uporediti sa današnjim kreiranjem parfema.
Proces ekstrakcije ulja iz cvetova, listova i drugih delova biljaka destilacijom, koji su otkrili Persijanci, razvio je čuveni hemičar i lekar Avicena. Ista procedura se obavlja i danas. Počelo se od cveta ruže, a kada su Krstaši „tajnu“ preneli u Evropu počev od ružine vode, slična izrada se nastavila iskorišćavanjem drugih biljaka i voća, poput limuna, pomorandže i lavande.
U današnjim parfemima su zastupljeni i prirodni i sintetski sastojci. Sve do XIX veka korišćeni su isključivo prirodni sastojci, dok se danas na tržištu uglavnom pronalaze parfemi koji u sebi nose veliki broj aroma sintetskog porekla. U kozmetologiji zvanično stoji na raspolaganju 5000 do 6000 mirisnih materija, a koristi se svega 300 do 400 aktivnih komponenti. Prirodni sastojci potiču od biljnih ili životinjskih sirovina, koji su se kroz istoriju podjednako koristili. Od biljaka se prave esencijalna ulja i aromatični ekstrakti.
Sirovine životinjskog porekla, dobijale su se iz žlezda raznih životinja: kastoreum – iz trbušnih žlezda dabra, mošus (mask) jelena – osušeni sekret iz trbušnih žlezda jelena, ambergris – dobijen iz intestinalnog trakta kitova, cibet ili cibetka – sirovina izdvojena iz folikula žlezda mačke (mužjaka i ženke). Tokom dugog niza godina, komercijalna industrija proizvodnje parfema je znatno napredovala, pa se veći broj navedenih sastojaka može dobiti i sintetskim putem. Aldehidne vrste parfema su isključivo bazirane na sintetskim sastojcima. Na taj način se identično može odslikati željena mirisna nota, kroz savršeno kombinovanje hemikalija.
Putujući kroz istoriju parfema, najveću sofisticiranost u izradi, poklanjanje pažnje i obilato korišćenje ovih dekorativnih preparata, pripisuje se Rimljanima. Ne samo da su ih lično koristili bezbroj puta tokom dana, već su parfimisali i svoje životinje, konje, pse, mačke. Za vreme svoje najveće imperije i priređivanja bogatih slavlja, mirisima su natapali krila ptica, koje bi zatim puštali iz kaveza da lete po prostoriji u kojoj se obeduje. Za tu svrhu korišćene su mirisne masti, praškovi i parfemska ulja, a sada takav postupak možemo zamisliti kao prototip današnjih osveživača vazduha.
Vreme znatno bolje tehnike spravljanja parfema kreće od XII veka, kada se prvi put primenjuje etil alkohol. Tako se po prvi put dobijaju visoko kvalitetna prečišćena esencijalna ulja iz cvetova biljaka. Kako je istorija pravljenja parfema izuzetno bogata, više ili manje poznate su i zanimljivosti vezane za njihovu upotrebu. Portugalija i Španija su na primer, prve bile poznate po proizvodnji parfimisanih rukavica. Odmah pošto se došlo do tog modnog i dekorativnog saznanja, delatnost se proširila i na ostale delove Evrope. U istoriji Francuske poznat kao veliki ljubitelj parfema, ipak ne i opšte higijene bio je Luj XV. Njemu i ostatku plemstva, parfemi su bili „idealna“ zamena za sapun i vodu. Zanimljiva istorijska ličnost po pitanju parfema, bila je i engleska kraljica Elizabeta I, koja je izričito zahtevala da sva javna mesta budu parfemisana, kako je i sama bila pobornik korišćenja najkvalitetnijih mirisnih nota. Amerika je poznata po biljkama, kojima je dodatno obogatila i Evropu, pa je doprinela i novim mirisnim komponentama budućih parfema – kakaom i vanilom. Pariz tek u XIX veku postaje postojbina parfema i toaletnih voda. Francuski naziv „Eau de Cologne“, u prevodu Kelnska voda ( proizvedena u XVIII veku u Kelnu) izmislili su Italijani kao „lakši“ miris. I danas se najviše koriste toaletne vode, pa su sa razlogom na tržištu najviše i zastupljene.
Zašto se kaže da je kreiranje parfema prava umetnost?
Parfemi su mešavina aromatičnih materija. Dodaju se nekom određenom kozmetičkom proizvodu, ali se koriste i kao dekorativni preparati kako bi korisniku obezbedili prijatan miris i osveženje. Postoje različite klasifikacije parfema, koje delimo na one malo slabije ili jače mirisne intenzitete. Parfemi jačine 18-20% efektivni su četiri sata od nanošenja. Parfemske vode imaju jačinu 7-10 % i traju od tri do četiri sata od aplikovanja. Toaletne vode jačine 4-6 % traju do tri sata. Najmanji sadržaj parfema imaju kolonjske vode, jačine 1,5-3% i traju oko dva sata od nanošenja.
Parfemi čine harmoniju više različitih sastojaka. Danas je poznata metoda „Jean Carl“, kojom se kreiraju. Ključ je u stvaranju baze parfema. Nov parfem se stvara tako što imamo dve ključne komponente, koje moramo prilagoditi. Zatim se na osnovu ove dve dodaje treća komponenta i tako stvara mešavina, koja daje bazu parfema. Kod izrade je potrebno da sve odabrane esencije pre mešanja prođu fazu zrenja, odnosno da odstoje neko vreme pre kreiranja parfema. Da bi miris imao harmoniju, trebalo bi da bude sastavljen od: top note, note srca i bazne note. Nota srca je ono što kreator zamišlja i idejno želi, top nota se prva oseti kada se parfem aplikuje, a bazna nota međusobno povezuje sve sastojke. Bazne note su bitne kod dezodoranasa, dok kod šampona do izražaja dolaze top note. Mirisne note nikako ne odaju potpuno istu osobenost, kada se aplikuju na različite tipove kože. Svakako da je dobar parfem uvek onaj, koji ostaje dugo vezan za kožu po aplikovanju i kada miris osetimo odmah po otvaranju bočice. Ipak, uticaj PH vrednosti kože je bitan faktor kod odabira parfema. Mirisne esencije imaju bolji kontakt sa masnom kožom, kod suve kože supstance imaju bolju difuziju, na hrapavoj koži miris je više izraženiji, a sa glatke kože se mnogo brže „rasipa“, odnosno isparava.
Pojedini parfemi sadrže i fotosenzibilizatore, odnosno agense koji reaguju sa sunčevom svetlošću i na koži ispoljavaju hiperpigmentacije. Naime, sa prvim eritemom (crvenilom) nakon izlaganja kože suncu, na mestu gde je prethodno aplikovan parfimisan proizvod ili parfem, ubrzo nastaju tamne mrlje „fleke“. Tada se na koži javlja “Berloque” dermatitis, koji se spontano povlači nakon nekoliko meseci.
Visoko potencijalni alergeni u parfemima, na koje treba obratiti pažnju su: hidroksicitronelal, eugenol, izoeugenol, sandalovo drvo. Dok su umereno potencijalni alergeni: benzilsalicilat, benzil-alkohol i geraniol. Svi oni mogu izazvati kontaktni dermatitis na osetljivijoj koži, pa je obazrivost kao mera predostrožnosti pri odabiru parfema neophodna.
Mirisi nesumnjivo deluju na olfaktorni sistem čoveka preko čula mirisa, vomeronazalnog organa (receptora za feromone) i trigeminalnog nerva (receptora za opasne hemikalije), dakle kako na prijatne, tako i na neprijatne mirise.
Prepoznajemo 9000 različitih mirisa. Ne možemo ih „opipati“ drugim čulima koje posedujemo, ali smo svakako svesni da nam mnogi od njih održavaju tako potrebnu ravnotežu i sklad duha i tela.
Kako po hemijskim nazivima na poleđini bočice parfema, prepoznati karakteristike mirisnih nota koje nose?
- Floralni (cvetni mirisi) i voćni – benzilacetat (voćni miris), citronelol (miris ruže), geraniol (cvetni, ruža), heliotropin (cvetni, sladunjav), gama-metiljonon (šumsko cveće), feniletil alkohol (cvetni);
- Zeleni (svežina „zelenog“ mirisa, trave i drveća) – kedrilacetat (oštar šumski), izobornilacetat (borovina, svež miris);
- Orijentalni (drvenasti i teški mirisi, topli i balzamični, koji „greju“) – benzilsalicilat;
- „Chypre“ – miris limuna i sandalovog drveta, mahovine sa elementima cveća;
- „Citrus“ – kombinacija svežine zelenih i floralnih (cvetnih) nota;
- „Leather“ – miris kože;
- „Fougere“ – miris na paprat, sandalovo drvo, mahovinu i lavandu;
