Šta je holesterol?

Holesterol je voštana supstanca koja se nalazi u hrani životinjskog porekla koju jedemo, kao i u našim ćelijama. Našem organizmu potreban je holesterol kako bi mogao da funkcioniše normalno. Holesterol u organizmu se koristi za proizvodnju hormona i vitamina D, a takođe igra bitnu ulogu i u procesu varenja.

Holesterol vrednosti

Vrednosti holesterola mogu se izmeriti preko testova krvi koji se zovu lipoproteinski paneli. Pre testa potrebno je da ne jedete i ne pijete ništa 9 do 12 sati, kako biste dobili validne rezultate. Test daje rezultate za vaš:

• Ukupni holesterol – mera ukupne količine holesterola u krvi uključujući oba i LDL i HDL.
• Lipoprotein visoke gustine ili HDL, često nazivan i dobrim holesterolom. HDL pomaže u uklanjanju viška holesterola iz vašeg tela
• Lipoprotein niske gustine – LDL, iliti loš holesterol, koji može dovesti do nakupljanja plaka u arterijama
• Liporotein veoma niske gustine VLDL, takođe pomaže nakupljanju plaka u arterijama
• Trigliceridi – još jedna forma masti u našem telu koja, ako je povećana, povećava i rizike od srčanih oboljenja, pogotovo kod žena

Vrednosti holesterola se mere u miligramima po decilitru, a mi vam u nastavku predstavljamo koji su to zdravi nivoi holesterola, prema godinama i polu:

Muškarci preko 20 godina

Žene preko 20 godina

Holesterol i trigliceridi

Još jedna supstanca uključena u laboratorijske testove lipida je nivo triglicerida. Trigliciredi su specifična vrsta masti u krvi. Visoki trigliceridi mogu biti znak da imate višak telesne masti ili da imate povećan rizik od dijabetesa tipa 2. Oni takođe mogu biti signal da unosite previše kalorija, posebno od rafinisanih žitarica ili hrane i pića sa dodatkom šećera. Trigliceridi mogu biti povišeni kod ljudi koji puše ili piju previše alkohola. Ukoliko u telu ima previše holesterola, on se nakuplja. Voštane naslage, koje se nazivaju plak, lepe se za unutrašnjost arterija. Kako se arterije sužavaju i začepljuju, krv sve teže teče kroz njih. Blokada može dovesti do krvnog ugruška, moždanog udara ili bolesti srca.

Trigliceridi i holesterol imaju drugačije funkcije u organizmu, ali su oboje jako bitni parametri opšteg zdravlja i uvek treba da budu u preporučenim granicama:

• Nivoi triglicerida
  • normalan nivo – manje od 150 mg/dl
  • granični nivo – 151-199 mg/dl
  • visok nivo – preko 200 mg/dl
  • veoma visok nivo – preko 500 mg/dl

Više faktora može biti uticati na nivo triglicerida. Npr. nivo triglicerida može naglo da poraste nakon obroka, zato što telo kreira više triglicerida od neiskorišćenih kalorija u obroku. Ostali faktori koji mogu uticati na nivo triglicerida su:

• ishrana
• fizička (ne)aktivnost
• dijabetes
• inflamatorne bolesti
• konzumiranje alkohola
• menstrualni ciklus
• lekovi
• višak kilograma
• godine
• trudnoća

Povišen holesterol

U većini slučajeva visok holesterol je „tihi ubica“ zato što ne ispoljava nikakve simptome. Većina ljudi čak i nije svesna da ima povišen holesterol, dok im se stanje ne pogorša i ne dođe do srčanog ili moždanog udara. Zbog toga je jako važna redovna provera holesterola. Pitajte svog lekara da li treba da imate rutinski skrining holesterola. Obično se preporučuje da se prva provera izvrši između 9 i 11 godine života i onda nakon toga na svakih 5 godina. Kod starijih ljudi to može biti i češće, dok se osoba starijim od 65 godina preporučuje godišnja provera holesterola u krvi.

Ukoliko vaši rezultati nisu u preporučenim granicama, vaš lekar može sugerisati češće testiranje. Vaš lekar, takođe, može preporučiti češće testiranje i u slučaju da imate genetske predispozicije za srčana oboljenja, dijabetes, povišen holesterol ili visok krvni pritisak.

Uzroci povišenog krvnog pritiska

Faktori koje možete da kontrolišete kao što su fizička neaktivnost, gojaznost i loša ishrana doprinose povišenom nivou holesterola i triglicerida. Faktori van vaše kontrole takođe mogu igrati ulogu. Na primer, vaš genetski sastav može otežati vašem telu da ukloni LDL holesterol iz krvi ili da ga razgradi u jetri.

Medicinska stanja, koja mogu da izazovu povišene nivoe holesterola uključuju:

• Hronična oboljenja bubrega
• Dijabetes
• HIV/SIDA
• Hipotireoza
• Lupus

Nivoi holesterola mogu biti pogoršani i upotrebom određenih lekova i medicinskih sredstava, koje uzimate zbog drugih zdravstvenih problema kao što su:

• Sredstva protiv akni
• Kancer
• Lekovi za visok krvni pritisak
• HIV
• Lekovi za regulaciju srčanog ritma

Holesterol ishrana

Promena određenih navika u ishrani može vam pomoći da smanjite nivo lošeg holesterola, i poboljšate prohodnost vašeg krvotoka. Promena određenih navika u ishrani može vam pomoći da smanjite nivo lošeg holesterola, i poboljšate prohodnost vašeg krvotoka. Različite namirnice smanjuju nivo holesterola na različite načine. Neke sadrže rastvorljiva vlakna, koja povezuju holesterol i njegove prekursore u digestivni sistem i izvlače ih iz tela pre nego što dođu u cirkulaciju, dok druge daju masti koje direktno snižavaju LDL. Određene namirnice sadrže biljne sterole i stanole, koje sprečavaju telo da apsorbuje holesterol.

U nastavku teksta ćemo se potruditi da vam približimo namirnice do kojih lako možete doći a koje mogu uticati na snižavanje holesterola:

1. Ovas – Veoma lak prvi korak ka snižavanju holesterola je da za doručak spremite činiju ovsenih pahuljica. To će vam dati 1-2g rastvorljivih vlakana. Dodajte bananu ili malo jagoda za još pola grama. Trenutne smernice za ishranu preporučuju unos 20 do 35g vlakana dnevno, a da najmanje 5 do 10g bude iz rastvorljivih vlakana.
2. Ječam i druge integralne žitarice kao i ovas i ovsene mekinje, ječam i druge integralne žitarice mogu pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti, uglavnom putem rastvorljivih vlakana koje isporučuju.
3. Pasulj – je posebno bogat rastvorljivim vlaknima. Takođe, potrebno mu je neko vreme da se svari, što znači da ćete se posle obroka duže osećati siti. To je jedan od razloga zašto je pasulj korisna hrana za ljude koji pokušavaju da izgube na težini, a velika mu je i prednost što postoji veliki broj načina da se pripremi.
4. Patlidžan – ovo niskokalorično povrće je odličan izvor rastvorljivih vlakana
5. Orašasti plodovi – gomila studija pokazuje da je jedenje badema, oraha kikirikija i drugih orašastih plodova dobro za srce
6. Biljna ulja – korišćenje tečnih biljnih ulja kao što su uljane repice, suncokret, šafran i drugih, umesto putera, svinjske masti ili krema za kuvanje, pomaže u smanjenju LDL-a.
7. Jabuke, jagode, grožđe, citrusi – svo nabrojano voće bogato je pektinom, vrstom rastvorljivih vlakana koja snižavaju LDL.
8. Hrana bogata sterolima i stanolima. Steroli i stanoli ekstrahovani iz biljaka povećavaju sposobnost tela da apsorbuje holesterol iz hrane. Kompanije ih dodaju hrani koja se kreće od margarina i granola pločica do soka od pomorandže i čokolade. Uzimanje 2g biljnih sterola ili stanola dnevno može smanjiti LDL holesterol za oko 10%
9. Soja – konzumiranje soje i hrane napravljene od nje, poput tofua i sojinog mleka nekada se promovisalo kao moćan način za snižavanje holesterola. Istraživanja pokazuju da je efekat konzumiranja 25g sojinih proteina dnevno može smanjiti LDL za 5-6%.
10. Riba – konzumiranje ribe dva ili tri puta nedeljno može smanjiti LDL na dva načina:
11. Zamenom mesa koja ima zasićene masti koje povećavaju LDL
12. Isporukom omega 3 masnih kiselina koje snižavaju LDL. Omega 3 masne kiseline smanjuju trigliceride u krvotoku i takođe štite srce pomažući u sprečavanju pojave abnormalnih srčanih ritmova.
13. Suplementi takođe nude način za dobijanje rastvorljivih vlakana i pomažu kod snižavanja LDL-a

Vaša Esensa!