Anemija se javlja kod osoba koje nemaju dovoljno crvenih krvnih zrnaca koja pomažu da se kiseonik tranposrtuje od pluća do tkiva, a ugljen-dioksid u suprotnom smeru. Anemija se takođe povezuje sa niskim hemoglobinom. Kada neka osoba boluje od anemije, za nju obično kažemo da je anemična. Biti anemičan obično vuče sa sobom simptome umora, iscrpljenosti, hladnoće i blede kože. Sve ovo se javlja zato što vaši organi ne primaju dovoljno kiseonika kako bi mogli da obavljaju svoj posao.
Postoji dosta različitih oblika anemije, svaka sa svojim uzrokom. Ona se može pojaviti kao trenutno ili dugoročno stanje kao i blago ili teško stanje pacijenta, a simptomi se kreću od lakših do teških oblika. U većini slučajeva, anemija ima više od jednog uzroka.
Kako prepoznati anemiju?
Znakovi i simptomi anemije variraju u zavisnosti od uzroka i ozbiljnosti stanja. U početku može se desiti da uopšte nemate simptome ili da su oni vrlo blagi.
Ukoliko se ispolje, najčešći simptomi su:
- Umor
- Slabost
- Bleda ili žućkasta koža
- Nepravilan rad srca
- Kratak dah
- Vrtoglavica
- Bol u grudima
- Hladne ruke i noge
- Glavobolje
Zašto nastaje anemija?
Bilo koji proces u telu koji narušava normalni životni vek crvenih krvnih zrnaca iliti eritrocita u telu, može da izazove anemiju. Eritrociti nastaju u koštanoj srži i njihov prosečni životni vek je oko 120 dana.
Anemija nastaje najčešće iz 2 glavna razloga:
- smanjena proizvodnja crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina, ili
- povećan gubitak i uništavanje crvenih krvih zrnaca
Tipovi anemije
Najčešća klasifikacija anemije (manjka hemoglobina) je bazirana na srednjoj vrednosti eritrocita tj. crvenih krvnih zrnaca:
- Ako je srednja vrednost eritrocita niska (manja od 80), onda se anemija kategoriše kao mikrocitna anemija (nizak nivo eritrocita);
- Ako je srednja vrednost eritrocita srednja (80-100) u tom slučaju se radi o normocitnoj anemiji (normalan nivo eritrocita);
- Ako je srednja vrednost eritrocita visoka, onda je u pitanju makrocitna anemija (visok nivo eritrocita).
Posmatrajući krvnu sliku i njene komponente, pogotovo nivo eritrocita, lekar može da prikupi informacije o tome koji je to tačno uzrok doveo do anemije kod određenog pacijenta.
Anemija – šta jesti
Da biste smanjili rizik od dobijanja anemije, možete obogatiti svoju ishranu namirnicama bogatim gvožđem.
U nastavku vam dajemo svoje predloge za obogaćivanje dijete u borbi protiv anemije:
- Crveno meso
- Piletina
- Morska hrana
- Pasulj
- Spanać
- Sušeno voće (kajsije, grožđe…)
- Testenina, hleb i žitarice obogaćene gvožđem
- Grašak
Ljudsko meso apsorbuje više gvožđa nego što je to slučaj sa drugim izvorima gvožđa. Ukoliko ne jedete meso, verovatno ćete morati da poprilično uvećate unos voća i povrća bogatih gvožđem kako biste apsorbovali istu količinu gvožđa koju biste dobili unosom mesa.
Takođe, preporuka je, što se ishrane tiče, da pojačate unos namirnica bogatih vitaminom C, zato što vitamin C potpomaže apsorciju gvožđa u organizmu.
Namirnice bogate vitaminom C:
- Brokoli
- Grejpfrut
- Kivi
- Pomorandže
- Jagode
- Paradajz
- Dinje
- Limun
- Mandarine
Kako anemija utice na menstruaciju?
Žene koje imaju obline menstruacije imaju i veće šanse za javljanje deficita gvožđa u organizmu. Istovremeno, manjak gvožđa može uzrokovati komplikacije tokom menstrualnog ciklusa.
Kako žene tokom menstrualnog ciklusa gube krv, istovremeno javlja se i gubitak gvožđa iz organizma. Ovo može dovesti do manjka gvožđa i anemije kod žena. Ipak, to što žene krvare jednom mesečno ne znači uvek da će to dovesti do manjka gvožđa. Ovo se jedino dešava kada izgubljeno gvožđe nije nadoknađeno kroz ishranu. Manjak gvožđa je, takođe čest tokom trudnoće, zbog poveće potrebe za hranljivim materijama u organizmu.
Kako prepoznati obilna krvarenja? Simptomi su sledeći:
- Potreba da se promeni uložak ili tampon dosta češće nego inače
- Potreba da se duplira tampon ili uložak
- Potreba da se tampon ili uložak menjaju i tokom noći
- Menstrualni ciklusi koji traju 7 dana ili duže
- Ugrušci krvi
- Osećaj slabosti i umora tokom ciklusa
- Nemogućnost da obavljate standardne dnevne obaveze
Ukoliko proživljavate neke od ovih simptoma, trebalo bi da porazgovarate sa svojim lekarom na temu testa na anemiju.
Anemija – kako se leči?
Pre svega, još jednom napominjemo da je najbitnije da ukoliko imate predispozicija za dobijanje anemije poradite na prevenciji. Ukoliko ovaj savet niste poslušali i već bolujete od anemije, u tom slučaju anemiju uzrokovanu manjkom gvožđa lečimo:
- Suplementima (gvožđe)
- Hranom bogatom gvožđem i vitaminom C
- Gvožđem primljenim intravenski
- Transfuzijom crvenih krvnih zrnaca
Lekar vam može prepisati lekove kako bi pomogli vašem telu da stvori crvena krvna zrnca ili da utiču na uzrok anemije. Neki od ovih lekova uključuju:
- Antibiotike
- Hormoni koji pomažu da se obilna krvarenja tokom mensutralnog ciklusa unormale
- Lekovi koji sprečavaju uništavanje crvenih krvnih zrnaca
Aplastična anemija
Kada bolujete od retke ali izlečivog poremećaja poznatog pod imenom aplastična anemija, vaša koštana srž prestane da stvara nova krvna zrnca. Nekad prestane da stvara samo jedan tip krvnih zrnaca, ali češće se dešava da su sva 3 tipa u manjku (leukociti, eriotrociti i trombociti).
Može se razvijati postepeno ili se javiti iznenada. Ako se desi da u velikoj meri utiče na krvnu sliku, može biti i opasna po život. Aplastičnu anemiju može dobiti bilo ko, ali najpodložnije su adolescenti i osobe u ranim dvadesetim godinama. Muškarci i žene imaju podjednako šansu da dobiju aplastičnu anemiju.
Kod aplastične anemije, postoje 2 tipa:
- Stečena aplastična anemija
- Nasledna aplastična anemija
Za naslednu aplastičnu anemiju uzrok treba tražiti u genetici i veća je šansa da se ona javi i razvije u kasnom adolescentskom dobu i u ranim dvadesetim.
Stečena aplastična anemija je češća kod starijih osoba. Naučnici veruju da nju pokreću problemi sa imunim sistemom.
Situacije koje mogu da pokrenu ovu vrstu anemije su sledeće:
- Virusi kao što je HIV
- Određeni lekovi
- Toksične materije
- Radijacija ili hemoterapije kod lečenja karcinoma
Kako se leči anemija kod dece i faktori rizika
Faktori rizika koji mogu da utiču na razvoj anemija kod vašeg deteta su:
- Prevremeno rođena deca
- Prerano uključivanje kravljeg mleka u ishranu deteta
- Ishrana siromašna gvožđem, vitaminima i mineralima
- Operacija
- Gubici krvi
- Duge prehlade i gripovi, infekcije
- Problemi sa bubregom i jetrom
- Genetske predispozicije za dobijanje nekog oblika nasledne anemije
Terapija će zavisiti od simptoma vašeg deteta, godina i generalnog zdravlja. Takođe, zavisiće i od toga koliko je stanje teško.
Najbitnija stvar od koje zavisi dalji tretman je ipak – uzrok. Neki tipovi anemije ne zahtevaju terapiju, dok drugi zahtevaju i uključivanje lekova, transfuziju krvi, operaciju ili čak transplataciju matičnih ćelija. Vrlo je moguće da će vas vaš izabrani lekar prvo poslati kod hematologa – specijalistu za bolesti i poremećaje povezanu sa krvlju.
Terapija može da uključuje:
- Vitamine i minerale u vidu suplemenata
- Promena dijete vašeg deteta
- Prestanak terapije drugim lekovima koji bi potencijalno mogli da izazivaju anemiju
- Terapija lekovima protiv anemije
- Operacija
- Transfuzija krvi
- Transplatacija matičnih ćelija
Vaša Esensa!
