Tokom godine obeležavaju se različiti dani, neki malo manje, a neki malo više poznati. Danas želimo da vam skrenemo pažnju na 10. oktobar, Svetski dan mentalnog zdravlja.
„Zdrav sam ko dren“
Često mislimo da nemamo nekih većih tegoba, ali da li ste zapitali šta se podrazumeva pod time da je neko zaista zdrav? Svetska zdravstvena organizacija nas podseća: „Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.“
Dakle, mentalno zdravlje je od presudne važnosti i često se o njemu, iako je XXI vek, nedovoljno razgovara.
„Ne mogu više…“
Ove godine je Svetska federacija za mentalno zdravlje odlučila da glavna tema 10. oktobra ove godine bude Zajedno do prevencije samoubistva. Hajde da malo obratimo pažnju na, nažalost, poražavajuće činjenice vezano za ovu temu.
Prema podacima SZO, više od 800,000 ljudi godišnje izvši samoubistvo, koje je glavni uzrok smrti kod mladih između 15 do 29 godina.
Verovatno vas ovaj podatak iznenađuje jer se često veruje da samo odrasle osobe pokazuju tzv. samoubilačka ponašanja, ali treba znati da se mnoga deca i mladi odlučuju da prekinu svoj život kao usled nasilja, seksualnog zlostavljanja i maltretiranja.
Evo još nekih činjenica:
- Najveća učestalost samoubistava, preciznije 79%, javlja se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
- Trovanje pesticidima, vešanje i upotreba vatrenog oružja su najčešći metodi samoubistava širom sveta.
- Registrovana su čak 1005 smrtnih slučaja usled samoubistava, sa stopom od 14,3 na 100.000 stanovnika u Republici Srbiji (bez Kosova i Metohije) u 2017. godini.
- Na svakog pojedinca koji izvrši samoubistvo može postojati više od 20 ostalih pojedinaca koji pokušavaju da okončaju svoj život.
- Na svako samoubistvo otprilike 135 osoba trpe snažnu tugu ili su duboko pogođeni na druge načine. To znači da postoji 108 miliona ljudi godišnje koji su pod znatnim uticajem samoubilačkog ponašanja.
„Bolje sprečiti nego lečiti“
Stručnjaci alarmiraju: samoubistvo je moguće sprečiti i može se izbeći, zbog čega bi svi naši napori i javna politika trebalo da se fokusiraju na prevenciju. Međutim, ljudi koji pate od mentalnih bolesti često nemaju pristup uslugama mentalnog zdravlja, ponekad zato što u njihovoj zajednici ne postoje službe, a ponekad zato što moraju čekati mesecima da bi ih videli.
Dakle, nameće se pitanje – kako da sprečimo nekoga da se odluči na tako radikalan čin? Da li uopšte možemo nešto da uradimo ako nismo stručni?
Ljudi sa mentalnim poremećajima su često stigmatizovani, pogotovo u slabo razvijenim društvima. Ukoliko primetite da neko ima problem, ne libite se da mu pomognete, informišite se i setite se da stručnjaci naglašavaju: samoubistvo ima prevenciju.
Lepa reč i gvozdena vrata otvara, te su saveti da osobi kojoj je teško, pružite podršku tako što ćete je pitati kako se oseća, skrenuti joj pažnju da ste primetili promene u njenom ponašanju, pitati je za razloge i opravdanost njene zabrinutosti, ali je i uputiti je na stručnu pomoć.
Gde potražiti pomoć?
Prva osoba kojoj se treba obratiti je izabrani lekar osobe koja se ne oseća dobro.
U našoj zemlji dostupno je besplatno savetovanje osoba u krizi u vidu telefonskog savetovališta u Nacionalnom SOS centru za prevenciju samoubistva (u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”), na telefon: 011/7777-000 (svakog dana od 00 do 24 časa).
Razumevanje je najbolji lek za dušu!
